Ja mislim da je moja najveća mana što sam naivna i što se vrlo lako vezujem za ljude, kao i ti. 'Prijatelji' su takvi. Retko kada nađeš osobu koja te stvarno nikada neće izdati. Verovala sam mnogim ljudima koji su govorili da su mi 'prijatelji' i opekla sam se, a onda sam shvatila da je moj jedini najbolji prijatelj moja majka i da me ona nikada neće izdati ili povrediti kao neko drugi.

Teodora's small world

Mislim da je nesto najgore sto mi se ikada desilo sklapanje nekih prijateljstva. Do 4. razreda sam imala BFF i jos uvek smo, posto su nas razdvajali u 5. razredu u 2 odeljenja, nju su namerno ubacili samnom jer svi znaju da smo najbolje drugarice, čak je i učiteljica to znala i ''poštovala'' (uvek me je ubacivala sa njom i slicno). Kada smo posli u 5. razred, malo manje sam pocela da se druzim sa njom, ali je svakako nisam zapostavila. Njoj je bilo krivo što se ja družim sa ostalima i ne posvećujem njoj toliko vremena pa je počela da me ogovara kod njih (da se ja prema njoj ophodim kao prema slugi, da joj samo naredjujem, da sam slagala sve sto smo pricale, da se samo hvalim i da ne volim ostale). Okej, ja shvatam sta sam pogresila ali zar nije mogla da mi prizna da me je ogovarala vec ja to moram da posle par meseci cujem od druge devojcice (i pre su mi rekli da me je odovarala, ali je ona rekla da nije i ponasala se normalno). Sada se druzim sa njom, ali to nije vise to i mislim da nikada i nece ponovo biti. Priznajem, i sada se isto ponasam prema ostalima koji su mi onda okrenuli ledja, ali to nije dugo vremena bilo to. Njima sam na neki način ''oprostila'' i ako je to bio prvi put da me je neko toliko povredio da nisam imala volje za životom, ali vreme sve leči. Ne znam da li cu ikada imati odlicne odnose sa njom jer se uvek toga prisetim. Sada sam sa celim razredom u odlicnim odnosima, sa par njih sam BFF i stvarno iz obožavm, ne znam šta bih bez njih radila. Možda je to i bilo potrebno, da bih otkrila ko mi je zapravo pravi prijatelj. :)

Ne sekiraj se, to verovatno nije ni prvi ni poslednji pravi prijatelj na koga ćeš naići. Ti si divna i sigurna sam da ćeš ih imati još mnogooo. ♥

Prvo, moram te pohvaliti. Ja sam se učlanila u tvoj blog čim sam videla adresu na Instagramu. Ja sam jedna od onih koji tako bezveze nađu neki blog, dopadne im se, ali zaborave da se učlane, pa ne mogu da se sete ni imena ni adrese bloga... Međutim, ja nisam informisana uopšte, ja tako čitam ne znam, Top 5 Instagram profila, i vidim, svi pominju Andrijanu (tj. tebe) a ja lenština, pa ni ne klikćem na linkove, mada, čim sam te potražila na Instagramu zaljubila sam se u tvoje slike! Onda sam otišla i na blog i zaista sam imala šta da vidim. Mnogo mi se dopada tvoj blog! A sad, na temu posta... Pa, vidi, nisi ti kriva. Da su ti ljudi vredni i da je vaše ‚‚prijateljstvo'' bilo pravo oni te ne bi optuživali, samo bi ti ukazali na moguće greške koje si namerno ili nenamerno napravila. Da je njima to bilo bitno, da im je to ‚‚prijateljstvo'' značilo, ne bi ga tek tako prekinuli. Jedina osoba za koju sam verovala da mi je najbolja drugarica me je samo ostavila, okrenula mi leđa, počela je da me ogovara, čak je za mene jednom rekla da je ‚‚smaram'' (reče ona što ceo dan priča SAMO o školi i tera me da joj pišem sastave...). Ja sam pokušavala sve to da ispravim a nju je bilo baš briga, ona je mislila da ja njoj dugujem kada joj se izjadam u vezi nečega. I da, ja sam to ‚‚prijateljstvo jedne strane'' osetila više puta, nekoliko puta sam i prekidala neke bliže odnose sa ‚‚prijateljima'' baš iz tog razloga. Ima onih koji osećaju potrebu da te iskoriste, ali ne osećaju potrebu da se zahvale, ili, kada pokušaš da se izjadaš oni te posle ucenjuju kao da su bog zna šta uradili, kao da je trebalo da im platiš za slušanje... U svakom slučaju, divan post, mislim da si potpuno u pravu u vezi svega što si napisala.

I da, prijatelj može biti svako, neko ko je mnogo mlađi od tebe, ali i neko mnogo stariji (eto, ja imam takvog prijatelja takođe, i to mnoogo starijeg ☺), može ti prijatelj biti bilo ko ko obraća pažnju na tebe i ne traži ništa zauzvrat, ume da te sasluša, ko ti vrati osmeh na lice, tako da, ko god je takav prema tebi otkako ga poznaješ veruj mu i smatraj ga prijateljem, ja te kvalitete nisam ni gledala nego sam tražila prijatelja ‚‚svojih godina''

allKatie - pogledaj moj blog ako želiš ☺

Ja sam neko ko misli da je praštanje najveća ljudska vrlina. Često mi se dešavalo da se posvađam sa prijateljima, da me naljute, da me ispale onda kada su mi najpotrebniji, međutim nekako na kraju uvek ponovo ostanemo zajdno i uvek dođe do onog prijateljskog pomirenja. Mada, verujem da je to tako pre svega zato što sam okružena zaista jako, jako malim brojem pravih prijatelja i bukvalno bih za samo jednu osobu moglka reći da mi je pravi prijatelj. Nekako, svi ostali su druga priča, osobe sa kojima ne mogu da imam ono što imam sa svojom drugaricom. sa njom mogu da delim dva mililtra vodde i uvek će biti dovoljno za obe, dok pored nekih drugih ne bih mogla da se napijem ni pored deset litara. Ipak, mislim da je naše prijateljstvo ojačalo upravo zato što smo se negde prošle godine dobrano posvađale i bile us vađi dobra 2/3 meseca. Ali, mislim da je prijateljstvo još jače kada uspemo da prebrodimo nešto kao što je takav veliki jaz koji je bio nastao među nama.
Predivno napisano, draga!

In my heart

Prošla sam kroz to više puta.Kad sve saberem, mislim da imam samo jednog potpuno iskrenog prijatelja. P.S.Knjiga je odlična! Jedna od mojih omiljenih.

Divan post, draga! Ja nikad ne bih umjela sve ovako fino da kažem u ovako malo teksta, već bih se raspisala i ne bih znala gdje mi je kraj. Što se tiče tvojih pitanja:

1. Da li vas je nekad izdala osoba za koju ste verovali da vam je bila pravi prijatelj?
- Više puta mi se to dogodilo, nažalost.

2. Da li ste ikada osetili da ste vi nekome više prijatelj nego on vama?
- To osjećam stalno i jednostavno, to je tako.. Ne znam kako bih to tačno definisala.

Užasno je to što je danas sve manje i manje onih pravih prijatelja kojim možeš vjerovati. To ja često spominjem. Jako sam zbunjana zbog toga u posljednje vrijeme. Imam 13 godina, što znači - vrlo malo iskustva da bih išta pričala ili znala.

innisall.blogspot.com

jaoo, u zadnje vrijeme mi se samo ovo vrti po glavi.. Toliko je dvoličnih ljudi ovih dana da mi je jednostavno muka od toga. Ja se isto lako vežem za ljude, i uvijek to iznova radim, iako sam se već sto puta na te ljude opekla. Hvala ti za ovaj post, shvatam da nisam sama...

andjelavlaovic.blogspot.com

Koliko ja samo volim ovu tvoju rubriku, to prosto nije normalno. Mnogo mi je drago da si pisala i na ovu temu. :)

1. Da li vas je nekad izdala osoba za koju ste verovali da vam je bila pravi prijatelj?
- Nažalost, ta osoba me je izdala nekoliko puta do sada. Mada ja to nikad nisam htela da priznam sve do skoro. Shvatila sam da mi takav "pravi" prijatelj ne treba u životu i jednostavno sam stavila tačku na to prijateljstvo.

2. Da li ste ikada osetili da ste vi nekome više prijatelj nego on vama?
- Jesam i žao mi je što ranije nisam shvatila da se ja ipak više dajem u tom prijateljstvu nego dotična osoba.

Kliknite na ovaj link, puno mi znači ► http://goo.gl/MnIkkg ◄ ! Hvala unapred!
Novi OUTFIT post ---> *OVDE* ! :)

Jaoj draga Andrijana, tacno znam o cemu pricas. Pisala sam nedavno o tome na blogu. I meni se u poslednjih par meseci desilo da mi 'najbolji prijatelji' jednostavno nestanu. Mislim, tu su oni jos uvek, kao sve je isto kao pre, sve super, ali se vidi da to nije to. I ja se kao i ti, zapitam skoro svakodnevno da nisam mozda ja za sve kriva, da nije problem u meni, ali onda dodjem do istog zakljucka kao i ti. Ocigledno sam davala i ocekivala previse od ljudi za koje bih zivot dala, a oni za mene apsolutno nista.

http://mojasvastaricams.blogspot.com