Kada se, šezdesetih godina prošlog veka, Dobrila Vasiljević, kasnije Smiljanić, uputila u Zlatiborski kraj imala je cilj da podstakne razvoj turizma ovog planinskog područja. Nije ni slutila da će upravo jedna njena originalna ideja, podstaknuta životom žena u ruralnom planinskom kraju, uzdrmati celu modnu scenu bivše Jugoslavije i proslaviti Sirogojno u čitavom svetu.



Svoj talenat za ilustraciju pretočila je u unikatne dizajnerske komade od najkvalitetnije islandske vune, radjene ručno upravo u u jednom od najlepših planinskih delova Srbije. Dobrila Smiljanić nije samo modna kreatorka već neko ko važi za pokretača emancipacije žena ruralnih brdskih i planinskih predela Srbije. U vreme komunizma, kada je žena uglavnom nosila samo epitet majke i domaćice i ne tako važne figure u ekonomiji doma, naročito u zabačenim selima, Dobrila je uspela da ulije nadu i kreira viziju uspešne žene koja privredjuje radeći kod svoje kuće. Ubrzo nakon izrade svojih prvih kreacija, naročito onih vezanih za motive Zlatiborskog kraja, u Sirogojnu se, na modnim revijama koje je priredjivala upravo Dobrila, okupljao sam krem Jugoslovenskog društva. Tako su, polako, dela ruku zlatiborskih pletilja, krenula u pohod na svetska modna tržišta. Sirogojno džempere nosile su mnoge poznate dame od Jovanke Broz preko Nensi Regan, Raise Gorbačov do kraljice Elizabete II..

Pored toga što je bila sjajna u svom poslu, kreativna i veoma uspešna Dobrila je, može se reći, uvek imala ''gen'' za poslovanje. Nikada nije zaboravljala svoje pletilje i za dobro obavljene poslove uvek ih je nagradjivala. Priredjivala im je putovanja i upoznavanja sa predelima i delovima zemlje koje nisu imale priliku da vide. Kako je broj pletilja rastao iz godine u godinu, uvidevši da više nema mogućnost da pletilje vodi ''u svet'' dovodila je svet njima. Organizovala im je druženja, proslave, zabave, učila ih je stvarima koje nisu mogle saznati kod kuće... Danas Sirogojno Style proizvode stvara oko pet stotina pletilja. Uglavnom su to starije žene, bake jer se umeće pletenja prenosi generacijski, s kolena na koleno. Jedna od najstarijih jeste, neverovatna, baka Jakova koja se našla i u knjizi ''Snippets of Serbia'' koju je radila ilustratorka Ema Fik, a možete je videti na nekoliko fotografija u ovom postu.

I danas, više od pola veka kasnije, srpske ruke pletu islandsku vunu, kao i na početku. Razlog tome jeste činjenica da je islandska vuna vrhunskog kvaliteta, nastala od posebne, autohtone vrste ovaca, koja poseduje sve sertifikate o proizvodnji i bojenju koji su neophodni za izvoz na svetska tržišta. Krajem prošlog veka firma koja je proizvodilia Sirogojno džempere je privatizovana od strane porodice Ljubojević. Međutim, tradicija nije narušena. Džemperi, koje sada kreiraju mladi domaći dizajneri, se i danas pletu u Zlatborskim selima odakle kreću u nove pohode na svetska tržišta. Mogu se naći u buticima širom sveta, od Pariza, preko Moskve pa do Japana. Na domaćem tržištu Sirogojno Style proizvodi nisu dovoljno zastupljeni. Ta činjenica je posledica velikog broj kopija dizajna Sirogojno proizvoda koji se, kao roba lošijeg kvaliteta, prodaju po izuzetno niskim cena u odnosu na originalne proizvode vrhunskog kvaliteta.

Takodje važno je napomenuti da Sirogojno Style ne proizvodi samo džempere več i kape, rukavice, šalove, grejače, jakne, torbe..i mnogo čega još za žene, muškarce i decu. Ukoliko želite da se uverite u kvalitet proizvoda koji proizvode zlatiborske pletilje imate priliku da to i učinite u prodavnici domaćih radinosti Makadam, na Kosančićevom vencu u Beogradu ili u samom selu Sirogojno. Prilikom prve posete Zlatiboru ne zaboravite da svratite u najpoznatije zlatiborsko selo i vidite muzej na otvorenom ''Staro selo'' i obavezno posetite Muzej Pletilja. 

Hvala Ani i Milici na divnim pričama iz Sirogojna koje su bile inspiracija za ovaj tekst...

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Zapratite Sirogojno Style na Instagram-u

Lajkujte Sirogojno Style na Facebook-u

http://www.sirogojno-style.com/