Pričamo petkom: Beograd i ja I
8:41 PM
Vrlo često kada mi ljudi postave pitanje ''Odakle si?'' moj odgovor bude ''Iz Beograda'', iako ja nisam rodjena Beogradjanka, niti preterano dugo ovde živim.. svega 6, 7 godina.. Nije da se stidim svog porekla i svog kraja. Naprotiv, vrlo sam ponosna na svoje korene i svoje selo. Ali sam takodje vrlo svesna i činjenice da mnogi ljudi to pitanje postavljaju iz učtivosti a ne kako bi im ispričala čitavu istoriju od svog prvog plača pa do trenutka kad proslavljam sedmu godišnjicu života sa Beogradom. Tek kada se sa nekim zaista upustim u priču, ostvarim konekciju i kroz neku temu napomenem činjenicu da mi roditelji žive van grada stavim im do znanja da sam ovde, zapravo, došla kao (gotovo) novopečena gimnazijalka sa svojih 16 godina.
Moji roditelji su bili veoma hrabri kada su me u svet pustili bez povoca, sa džakom poverenja u ono što su od mene godinama stvarali. Po završetku osnovne škole, u obližnjem većem selu, bilo je neminovno moje preseljenje u grad koji nam je bio najbliži - Šabac. Čitavu jednu godinu sam živela sama u malom gradu na zapadu Srbije u svojoj prvoj (i još uvek poslednjoj) grasonjeri, na petom spratu (bez lifta) u meni zauvek dragoj, kaldrmisanoj Sremskoj broj 2. I premda je bilo stravično penjati se na peti sprat par puta dnevno, naročito leti, i premda je bila jezivo skupa za grad poput Šapca, ostala mi je u lepom sećanju. Poslednje minute u njoj provela sam plačući i ljubeći zidove koji su bili svedoci mog brzinskog sazrevanja, prvih samačkih noći, neuspelih akcija u kuhinji, prvih problema sa matematikom, karaoke i pidžama partija sa drugaricama.. Uvek kažem da nisam od onih koji se vezuju za materijalne stvari..jer u suštini i nisam, osim ako mi te stvari nisu neophodne za ostvarenje nekog sna, za sreću.. I osim u momentima kad se od takvih stvari rastajem. Inače brzo prebolim, naročito ako odem na bolje.
Vrlo brzo po mom odlasku iz Sremske 2, uselila sam se u jedan fenomenalan stan u samom centru grada, baš preko puta pozorišta. Stan je izdavala neka naša dalja rođaka i bio je još skuplji od prethodnog (istini za volju i veći, lepši i bolji) ali smo vrlo brzo igubili zajednički jezik. Dolazila je prečesto, smarala me, non stop je kukala i sve joj je smetalo. Mesec dana kasnije sam već bila u Beogradu.
Beograd i ja smo se upoznali još davno, dok sam bila dete. Letnje, zimske pa čak i jesenje i Uskršnje raspuste provodila sam ovde, kod tetke i sestre. Već u petom razredu tetka me je puštala da šetam sama po gradu, pod uslovom da ne idem autobusom već samo do tamo gde mogu da odem pešice. Volela sam da šetam i da se pravim velika. Omiljene lokacije su mi bile Dunavski kej i Merkator centar, koji nisu bili daleko, gde sam stalno kupovala neke svesčice, olovke, bombone i voćne jogurte. Dolaske kod tetke sam još više zavolela onog leta kada je sestra dobila kompjuter i otkrila igricu The Sims koju i dan danas obožavam da igram. No, prva sećanja na Beograd su mi vezana za period života kada sam bila još manja i kada sam ga posećivala sa mamom. Evo i sad me jeza prođe kad ispred sebe stvorim sliku u kojoj mala ja sedi na zadnjem sedištu automobila i gleda sva ta svetla kako ostaju u daljini dok mi napuštamo grad i vraćamo se svojoj kući. Ah, ti momenti su mi tako teško padali.
No prvi put sam istinski upoznala ovaj grad baš po svom doseljenju. Od samog početka sam bila jako ushićena i uzbudjena zbog života u velikom gradu, koji sam zamišljala još dok sam sedela na onom zadnjem sedištu i u tami automobila i buci motora pustala svoje prve suzice za tim dalekim snom. I to ushićenje u meni još bridi. Ponovo sam počela da živela sama, ovog puta još dalje od mojih roditelja...
*nastavak priče o Beogradu i meni vas čeka sledećeg petka!
Moja pitanja za vas su:
1. Da li vam se dopada ideja za postove u epizodama?
(Zamislila sam da vam na ovaj način predstavim neke svoje životne priče i iskustva)
2. U koji grad, u vašoj državi, biste vi voleli da se preselite i zašto?
*Žao mi je što ovaj post izlazi prilično kasno, dva ispita jutros i gosti su uzrok moje loše organizacije danas :)
8 коментара
Super je ideja za postove u nastavcima.:) Ja sam takođe iz unutrašnjosti i od početka studija pa do danas živim u Beogradu (takođe 6-7 god) ali nikad nemam naviku da kažem da sam iz Beograda iako ga volim :)
ReplyDeleteDivno napisano Andrijana!♥ Mnogo mi se dopada ova ideja za postove! Ja sam rođena u Beogradu, i divim mu se svakog dana. Mada, nekad mi malo zasmeta sva ta buka, kojoj je ovoj lepoti od grada jedna velika mana. Ali, sta je tu je. Ne znam koji bi drugi grad mogao da zameni Beograd, ali svakako svaki od njih ima neku svoju lepotu. Još jednom, odličan post♥
ReplyDeleteSavršeno napisano, jedva čekam nastavak. Obavezno piši još postova u serijama! Ja bih volela da se preselim u Beograd po završetku srednje škole. Ipak, imam tu želju da živim u domu, nekako mi sve to deluje jako zanimljivo i uzbudljivo, bez obzira na sve mane.. :)
ReplyDeleteSmoothieglam.blogspot.com
Voliš Sims? Wow, pa ti i ja svašta nešto isto volimo :D Obožavam Sims, to je igrica mog detinjstva. Inače ok mi je ovo u nastavcima, znam da je i tebi lakše, jer ćeš imati materijala za više posta. Volim da čitam o tvom životu, preseljenju, ali mi uvek bude i malo teško, jer zamišljam te kao devojčicu koja je otišla u nepoznato, daleko od voljenih. Bude mi žao, ali u isto vreme sam i ponosna na tebe. Volela bih se takođe preseliti u Beograd za stalno, jer mi se stvarno smučilo samo da putujem tamo ovamo. Dolazim ja često, al nije to to, volela bih da živim tamo. Komšinice da budemo :D
ReplyDeleteIdeja je odlicna, sve sto osvane na tvom blogu ne moze da mi se ne svidja, ne znam sta se desava, haha.
ReplyDeleteA to gdje bih voljela da se preselim. Iskreno, poprilicno mi se svidja mjesto gdje sada zivim (dolazim iz Mostara). Tacnije zivim van grada, ne bas na selu ali ne ni u gradu, i bas zbog toga stoji ovo "poprilicno". Voljela bih da je blize ili jednom ili drugom, ovako se osjecam pomalo nesvrstano i imam krizu identiteta (salim se) haha..
A osim onih "djecijih" snova da zivim "americki san", nikada nisam narocito razmisljala da napustim BiH ili Mostar (comfort zone, rekla bih, haha)..
Predivan post, zaista si me baš raznežila ovom pričom tako da jedva čekam nastavak. :) S obzirom na to da sam iz beograda, volela bih da ostanem tu gde jesam, ali ukoliko bih mogla da živim bilo gde na svetu, izabrala bih Njujork kao grad iz snova. :)<3
ReplyDelete1. Ovo ti je fantastična ideja! Ja sam se manje-više rasplakala. Ali manje-više. xD
ReplyDelete2. Meni se jako svidja ovde gde živom, iako ovde nemam velike tržne centrove, DM, LIly i te prodavnice. Ima ih u blizini ali okej, meni je najlepše ovde! ♥
Novi post: Senny
Sviđa mi se tvoj način pisanja.Pisanje u epizodama je dobra ideja.
ReplyDeleteJa se ne želim seliti iz svog grada jer sam za njega previše vezana i ne bi podnijela da se moram razdvojiti od njega. :)
http://lmpositiveworld.blogspot.com/
Radujem se svakom komentaru koji mi ostavite! :)