Pre nekoliko dana sam, razmišljajući o jednom velikom blog projektu koji počinje sledećeg proleća a koji će mi potpuno promeniti život, počela da u tezama navodim šta sam ja sve to od malena želela da budem, odnosno o čemu sam sanjala. Počela sam da zapisujem svoje želje ''šta ću biti kad porastem'' na papir i bila sam šokirana činjenicom koliko često sam se predomišljala i koliko sam bila neodlučna. Dok još nisam pošla u školu sam žarko želela da budem pevačica. Tete u lepim haljinama koje sam viđala na televiziji su mi bile kao neke zvezde vodilje, međutim kad sam shvatila da ne znam da pevam rešila sam ipak da batalim to zanimanje i postanem moj omiljeni lik iz omiljenog filma - pink moćni rendžer. No kad je došao prvi 1. septembar i kada sam prvi put zakoračila u školku učionicu - znala sam da nisam rodjena za rendžera - već za učiteljicu. I tako sam ubrzo postala najbolji đak i dobila od roditelja malu tablu..pa sam svakoga dana posle škole, radila u svojoj školi u kući. Najzanimljivije mi je bilo pisanje po tabli i učenje mojih lutaka da budu mirni na času. I to me je držalo sve do petog razreda kada sam upoznala moju nastavnicu Engleskog jezika i rešila da budem što i ona. Toliko sam tokom naredne 3 godine bila zaluđena tom idejom, vežbala sam engleski svakoga dana tokom tog perioda, i planirala sam upis filološkle gimnazije.



Poslednjih godinu dana sam jako počela da se interesujem za sport i bila sam sigurna da želim biti sportski novinar. No stvari su se tako namestile da sam ipak upisala društveno jezički smer u gimnaziji. Tu sam s vremena na vreme želela da budem profesorka geografije, ponovo pevačica, rukometašica i psiholog. Kako su se stvari komplikovale sa mojom ocenom iz matematike ti snovi su mi bili sve dalje i činilo mi se da ću, nažalost ipak biti kasirka. Međutim, hrabrost mojih roditelja otvorila mi je mnogo druga vrata, selidbom u Beograd. Te sam u naredne 2 godine imala plan da studiram pravo ili veronauku na višoj školi u Beču. Ta priča o mojoj selidbi u Beč je bila jako blizu realizacije i negde pred novu godinu 2013. sam rešila da saopštim svojima da ja ipak nisam spremna na tako nešto jer mi ni nemački nije išao najbolje i on me je dosta kočio. No istina je bila ta da priča i nije imala mnogo veze sa nemačkim jezikom već sa tim da ja to ne želim. Želela sam da upišem turizam ali me ja brat pokolebao u tome jednim svojim pogledom. Čak mislim da sam tog trenutka shvatila koliki uticaj on zapravo ima na mene.



Nisam želela da odustanem ni pokoju cenu pa sam rešila da ipak upišem Geografski faklultet na kom postoji smer Turizmologija. Pričala sam im da planiram da upišem geografiju jer želim da radim u školi. U početku sam strašno lagala sa tim iskazom. Želela sam da ipak na kraju na dan upisa odaberem turizam. No kako se prijemni bližio ipak sam počela da razmatram činjenicu da ipak upišem geografiju jer i sa njom mogu da radim u turizmu podjednako kao i sa turizmologijom a opet sa turizmologijom ne mogu da predajem geografiju. Te sam pola sata pre upisa, mami ispred zgrade fakulteta rekla da se dvoumim izmedju turizma i geografije. Mama je razmišljala na isti način kao ja, čak mislim da je potajno već odavno sumnjala u ono što pričam. Podržala je moje razmišljanje i ja sam upisala geografiju. Danas, na drugoj godini vidim sebe kako kroz neko vreme radim u školi. Imam dobar posao, miran život i dosta vremena za razne hobije i putovanja na raspustima. Goal. Ali ovog leta javila mi se jedna mnogo bolja ideja. O njoj ne smem da vam pričam do proleća ali ću vam reći da ima veze sa turizmom i rubrikom Amazing places koju sam pokrenula u tu svrhu. No, to što ću pokušati nešto potpuno novo na Balkanu i zašta imam apsolutnu podršku porodice, ne znači da ću odustati od faksa. Fakultet će, sve dok ga ne završim, biti moj apsolutni prioritet i moja večna sigurna karta. Jer ako promašim sa nekim svojim poslovnim izletima uvek mogu da tražim posao za ono zašta sam školovana. Uostalom diploma sa sobom nosi i ugled, ma šta ko rekao danas. Nadam se vašoj podršci na mom putu u jednu veliku avanturu sledeće godine. I da, ne zaboravite #everythingfordreams :)

Moja pitanja za vas su:

1. Šta ste vi želeli da budete pre 10 godina?

2. Šta ste danas i koliko su se vaši planovi promenili?

3. Šta želite da budete kad porastete?