Šta studirati?
Ja studiram Geografski fakultet. Odluka o tome šta ću studirati donošena je dugoo, duugoo, duuuuuugo. Ustvari, što se mene same tiče ja sam nekako oduvek znala ali su me drugi poput moga oca, prijatelja, rođaka uvek dobronamerno upućivali ka nečemu što oni smatraju dobrim, boljim, najboljim. Moja velika želja oduvek je bila da radim u školi kao predavač. Kao mala igrala sam se tako što sam glumila učiteljicu, kasnije sam uvek najviše radila na onim predmetima koje bih želela da predajem u školi poput engleskog, geografije, psihologije.. Pošto sam znala koje me zanimanje interesuje i gde sebe vidim bilo je neophodno da odaberem predmet. Odlučila sam se za ono što ja najviše volim..geografiju.  Ne dozvolite da vas iko pritiska povodom toga šta da studirate. Odaberite sami. Ceo život ćete to raditi i onda kad svih tih pametnih glava sa savetima ne bude bilo. Naravno, razmišljajte pametno. Nemojte birati nešto nerealno i nešto što će vam se pretvoriti samo u diplomu. Ta odluka treba da bude samo vaša. Ja sam na primer jako zahvalana mojom mami koja me je apsolutno podržala kada niko drugi nije pri mom izboru fakulteta. Nadjite i vi takvu osobu u svom okruženju, da vam bude podrška ako ne možete sami.




Kako izgleda prijemni?
Već na početku 4. godine srednje trebalo bi sa ste doneli odluku. Eventalno do polugodišta. Prijemni ispiti za pojedine fakultete moraju se spremati danima, nedeljama pa čak i mesecima! Ako želite da upišete moj fakultet spremite se za 2 meseca laganog tempa učenja odgovora na pitanja iz Informatora. Da, moj fakultet svakog maja meseca izbaci Informator sa 600 pitanja na koja treba da odgovorite. Od tih 600 sigurnih 60 dobijate na prijemnom ispitu. Sam prijemni ispit je u vidu testa koji radite odredjeni vremenski period, 2 ili 3 sata uglavnom.



Upisala sam se, šta sada?
Prijemni je prošao, upisali ste to što ste želeli sad uživajte u svom poslednjem i najdužem raspustu ikada sve do oktobra! :)




Nisam se upisala šta sada?
Ako niste uspeli da upišete željeni fakultet u  prvom roku probajte u drugom ako ostane mesta. Ako ne, neodustajte. Učite vredno i budite među prvima na listi sledeće godine!




Promena mesta boravka?
U koliko dolazite iz unutrašnjosti u Beograd, na primer, za vas će prva pa i druga godina biti prave avanture! Prva naročito! Upoznavaćete nove ljude, nova mesta, nove kutke, nove slatke muke..i one gorke..ali nove! I to su sigurno najlepše godine studiranja jer se ne svodi sve samo na fakultet. Zavolećete svoj život daleko od roditelja i braće i sestara i sigurno ćete se vezati za stan, sobu i zgradu u kojoj ćete boraviti na početku. I kad sve prođe, kad opet prođete pored mesta gde ste prespavali  svoje prve fakultetske noći uvek će vas proći neka jeza, jeza lepog sećanja i lepih vremena. Za vas koji ostajete u svom gradu nema pomoći. Vi odmah počinjete da mučite muku, sorry.



Predavanja, vežbe?
Ne znam za druge, na mom faksu su većinom predavanja obavezna a vežbe su uvek obavezne. Dakle prvog dana dobijate raspored predavanja i vežbi. Vežbe nisu ono kao fizičko u školi, nažalost :D Na primer, imate Kartografiju. Na predavanju slušate o nastanku karte, značaju Kartografije kao nauke, o velikim kartografima.. a na vežbama radite praktičan rad.. Radite karte, merite, računate..Eto, to je primer na mom fakultetu. Na nekom drugom koji je više teorijski i na vežbama slušate predavanje iz neke oblasti.

Primer rasporeda od prošle godine

Na vežbama iz Geologije smo učili da prepoznajemo minerale, stene..

Kasnije su naše znanje testirali na kolokvijumu tako što su nam davali određen (nepoznat) primerak koji smo morali da prepoznamo i opišemo njegove karakteristike...

Kolokvijumi, ispiti?
Kolokvijum je zapravo test. Obično što učiš za kolokvijum ne pitaju te na ispitu..ako si položio. Često sam kolokvijum može da bude uslov za ispit. Ako ga ne položiš..ništa od ispita.
Za sam ispit se, zavisno od predmeta do predmeta, uči dosta. Postoje rokovi kada se održavaju ispiti. Na mom fakultetu ispiti se polažu u januaru, aprilu, junu, septembru i oktobru. Ostale mesece slušate i učite. Ispit može biti pismeni i usmeni. Ako je pismeni onda je to običan test. Ako je usmeni onda sedate pred profesora, izvlačite pitanje i pričate ako znate. Na ispitu dobijate ocene od 5 do 10. Ako ste dobili 5, pali ste. Dolazite u sledećem roku (sledećem ispitnom mesecu). Fakultetska godina počinje u oktobru i ima 2 polugodišta kao i školska. Polugodište se na fakultetu kaže semestar.






ESPB bodovi, Bolonja?
Bolonjska deklaracija na fakultetima u našoj zemlji postoji i važeća je. E sad koliko, kako  i gde se ona zaista pravilno primenjuje teško je reći.
Ona, izmedju ostalog, podrazumeva bodovanje studenata tokom studija. U toku jedne fakultetske godine možete sakupiti 60 bodova. Svaki ispit nosi odredjen broj. Polaganjem ispita stičete te bodove. Na primer: predmet Kartografija nosi 12 ESPB bodova od ukupno 60. Ako položite sa 6 dobićete 12 bodova, ako položite sa ocenom 10 opet ćete dobiti 12 bodova. Prosek ocene važan je za neke druge stvari. Dakle svaki ispit nosi određen broj bodova, zavisno od težine i važnosti ispita ali i od broja predmeta tokom godine. Da biste upisali narednu godinu morate imati najmanje 37 od 60 ESPB bodova. Sa 48 ESPB bodova ste na budžetu i ne plaćate školarinu.




Obnavljanje godine?
Meni sistem obnove godine nije baš najjasniji. Imam par koleginica koje su obnovile godinu, dakle idu ponovo u istu. One nemaju pravo da slušaju ovo što učimo mi što smo prošli dok ne ispolažu ono što nisu uspeli. Oslobođene su predavanja i vežbi iz onih predmeta koje su tokom prošle godine odslušale.